Olja i ja smo izlet na Kosmaj isplanirale nedelju dana unapred i obe smo željno iščekivale taj 29.februar – poklonjen dan koji je osvanuo vedar i sunčan. Krenule smo nekadašnjim Avalskim putem koji od Banjice vodi kroz Jajince, pored Avale koja nam nije bila u planu tog dana ni ne sluteći da ćemo ovaj izlet završiti upravo na Avalskom tornju. Stari Avalski put je mnogo interesantniji od auto-puta ka Nišu kojim se takođe može stići do Kosmaja. Put je krivudav i vodi kroz interesantna seoca, ali nema rupa što je najbitnije.
Na Kosmaju nas je, na moje oduševljenje, sačekao sneg. I naravno, mir, lepa priroda i čist vazduh. Ova pitoma planina koja se od Beograda nalazi na svega 50-ak kilometara nudi pravo uživanje u prirodi. Strmije strane obrasle su šumom, dok su blage padine pod travnatom vegetacijom, a podnožje je pod voćnjacima i njivama. Svojevrsni znak raspoznavanja čitavog Kosmajskog kraja i cele Šumadije je svakako spomenik podignut 1971.godine u čast žrtava Kosmajskog partizanskog odreda. Nalazi se na vrhu Kosmaja i svojim veličanstvenim kracima simbolizuje slobodarsku iskru. Do njega možete stići stepenicma, a ako se umorite na vrhu vas čekaju klupice za odmor.
Posle šetnje i obilaska ove pitome planine (626 mnv), naš avanturistički duh nas je odveo do Mladenovca gde je na ulicama bilo mnoštvo ljudi koje je poslednji sunčani dan februara izmamio iz kuća. Nakon kraće šetnje ulicama Mladenovca i nezaobilazne posete pijaci :-), krenule smo nazad ka Beogradu.
Na putu Mladenovac – Sopot proći ćete pored manastira Tresije koji je posvećen arhangelima Mihailu i Gavrilu, a datira još iz XIV veka.
S obzirom da su dani krajem februara već znatno duži, nismo htele da ovu avanturu završimo bez posete Avali, planini na oko 16 km južno od Beograda. Na vrhu Avale nalazi se Spomenik neznanom junaku (delo Ivana Meštrovića) koji je sagrađen u obliku mauzoleja sa karijatidama koje predstavljaju žene u narodnim nošnjama iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije. Osim ovog, na Avali se nalazi i spomenik sovjetskim veteranima poginulim u avionskom udesu 1964.godine, kao i Avalski toranj s čijeg vrha je pogled nezaboravan. Prvobitni toranj koji je izgrađen 1965.godine srušen je za vreme bombardovanja Nato snaga 29.aprila 1999.godine. Toranj je bio najveća građevina u tadašnjoj Jugoslaviji. Obnovljen je 21.aprila 2010.godine i izgleda skoro identično kao prvobitni samo je 1 metar viši. Krajem 2007.godine je Skupština grada Beograda proglasila Avalu zaštićenim prirodnim dobrom i predstavlja jedno od omiljenih izletišta Beograđana.
Putoholičar 